« natrag naprijed »
 Str: 1234   Dolje

Autor Tema: LiÄki književnici  (Posjeta: 35593 )

0 ÄŒlanova i 1 Gost pregledava ovu temu.

Offline Sanja

  • Veteran ÄŒlan
  • ******
  • Points: 21
  • Postova: 824
  • Karma: +62/-12
  • Spol: Ženski
  • LiÄanka sam govor me odaje...
Odg: Damir Karakaš
« Odgovori #20 : Ožujka 30, 2008, 11:38:39 »
Krava na putu 


Autor: Damir KarakaÅ¡     


Kad sam nedavno bio u Splitu, kopao sam po kartonskim kutijama u kojima držim neke stvari i pronašao fotografiju svog razreda iz Brinja. Trebao sam samo negdje leći pored mora, staviti ispred sebe fotografiju i slike su same navirale.
Od ove fotografije 5 -og B, volio sam kao klinac viÅ¡e buljiti samo u fotografiju 5 -og A na kojem je bila moja prva djeÄaÄka ljubav. Kasnije, u te Äetiri godine osnovne Å¡kole u Brinju, zaljubio sam se joÅ¡ najmanje oko desetak puta i svaki put nesretno.
Jednom je stvar zajebala krava.

Rođak je morao voditi kravu biku, ali kako bika trenutno nije bilo u Letincu, trebalo je potegnuti u Brinje. Kravu u ovakvim situacijama kad se ide na duži put vode dvojica, jedan naprijed drži uzicu, drugi otraga goni šibom. Rođak je mome starome predložio da ja budem taj sretnik koji će otraga goniti šibom.
Bio sam užasnut njihovom idejom, taman sam bio zaljubljen u jednu djevojÄicu iz Brinja i Äinilo mi se da ni ona nije ravnoduÅ¡na prema meni. MeÄ‘utim, ako me vidi sa kravom i ako tu budu njezine prijateljice od kojih se ne odvaja, odjebao sam karijeru.

Stari i roÄ‘ak bili su nepopustljivi a ja sam roÄ‘aka cijelo vrijeme puta paniÄno nagovarao da idemo preÄicom, preko polja, a ne glavnom cestom kroz Brinje. Nakon dugotrajnog nagovaranja, posluÅ¡ao me, ali kad je bik obavio svoje, roÄ‘ak je odluÄio da pri povratku, dok ne skrenemo na naÅ¡u cestu za Letinac, idemo ipak glavnom cestom, jer on mora neÅ¡to pitati živinare. Negdje na potezu od stare do nove Å¡kole, ugledao sam tu djevojÄicu. Naravno, bila je sa prijateljicama. Noge su mi se odsjekle, pokuÅ¡ao sam se sakriti iza krave, ali primjetili su me, i propala je joÅ¡ jedna velika ljubav. Ova fotografija razreda je iz te faze. Ja sjedim u plavoj kuti, prestraÅ¡ena pogleda. Kao da je taj pogled snimljen u trenutku, kada sam goneći kravu, na cesti ugledao tu curicu i njezine frendice.

Tu na fotografiji su i Mirjana VraneÅ¡, Ankica Mesić, Ankica RajaÄić, Ankica Hudorović, Tome Ugarković, Blaženka Javor... Tu je i Milka Brbot sa kojom sam sjedio. Zatim, naÅ¡a razrednica Julka, onda Nikola Äurić. Josa, Želja, Jure Papak, Dragana Smiljanić...Ona je jedina imala sve petice u razredu. Sve dok se nije zaljubila. "Gdje se ljubav useli, tu se pamet iseli", govorila joj je prijekorno nastavnica DuÅ¡ka.       

Gornji red s lijeva stoji Äorde Hajduković zvani Iso, iz Dobrice. On je poginuo dvije godine nakon te fotografije. ÄŒuvao je krave, popeo se na stup dalekovoda da izvidi di su mu krave, okliznuo se i uhvatio rukama za žice. 

Na fotografiji su i Angelina (profesor Grga je govorio AnÄ‘elina) i Pavlica. Nedavno sam u Brinju vidio i Peju. Kad bi na odmoru iÅ¡li na marendu, ja bi pio Coca-Colu, Pejo uvijek Pepsi Colu. Meni je Coca-Cola bila daleko draža, jer je bila žešća a i boÄice su imale puno ljepÅ¡i oblik. Jednu takvu boÄicu u obliku ženskog tijela odluÄio sam donijeti u svoje selo i tamo je popiti, vjerujući da je to opet neki drugi osjećaj nego da je pijem tamo di je kupim. Sutradan, kupio sam kod Brace JelaÄića boÄicu, koju je nakon Å¡to se ispije trebalo vratiti, ali rekoh, imao sam drugih planova. IÅ¡ao sam s tom boÄicom pjeÅ¡ke kući i nosio je u ruci kao Å¡tafetu, ili bolje, olimpijsku baklju. Negdje na pola puta, jako sam ožednio, potegao sam gutljaj. Naravno, Coca-Cola zna kako treba zajebati (u Africi je, kažu,  bombadiranjem s reklamama toliko izludila ljude da neki nesretnici nemaju za kruh a kupuju Coca-Colu) žeÄ‘ je nakon svakog gutljaja bila sve veća.

Nekako sam se ipak uspio suzdržati i stavio je u frižider. OdluÄio sam da je skroz ispijem - a ostalo je pola - nakon Å¡to mi žeÄ‘ bude neizdrživa i nakon Å¡to se potpuno izmorim, da guÅ¡t ispijanja bude Å¡to veći.

Uzeo sam koÅ¡arkaÅ¡ku loptu i izazvao susjeda Pericu na nogomet. (ÄŒuo sam da joÅ¡ uvijek igra za Borac, pardon Sokolac. Ajde, svaka Äast.) S tom probuÅ¡enom loptom smo i igrali nogomet jer nismo imali drugu. Bila je, teÅ¡ka, puna vode i kad bi je opalio nogom, ona bi se otkotrljala svega par metara a mi bi preko nje posrnuli oko desetak metara, tako da je uvijek ostajala iza.
Ganjali smo loptu dva, tri sata a ja sam konstantno mislio na tu Coca-Colu i na blaženi trenutak kad ću je napokon eksirati, tako da mi na nos i oÄi izbije ona njezina pjena.

Nakon što više nisam mogao pošteno ni stajati na nogama, i kada me po prvi puta nije bilo briga jesam li pobjedio, krenuo sam sav znojan kući. U mislima mi je bila samo kokakola. COCA-COLA, COCA-COLA, COCA-COLA, tuklo mi je srce od umora, žeđi i uzbuđenja.

Kad sam uÅ¡ao u kuvariju, moja baba Mande (bog joj duÅ¡u pomilovao) taman je, kao na nekoj budućoj reklami Coca-Cole, stajala s nagnutom boÄicom pored frižidera i ispijala zadnje kapi.   

 Izvor  ZK Brinje
Evidentirano

Offline Sanja

  • Veteran ÄŒlan
  • ******
  • Points: 21
  • Postova: 824
  • Karma: +62/-12
  • Spol: Ženski
  • LiÄanka sam govor me odaje...
Odg: Damir Karakaš
« Odgovori #21 : Ožujka 30, 2008, 11:42:33 »
Trojica sumnjivih u Buffetu 


Autor: Damir KarakaÅ¡     


ÄŒim smo krenuli autoputom prema Brinju, rekao sam Mataniću i Živkoviću (kazaliÅ¡ni redatelj i uz Matanića scenarista Kino Like) da moj stari zna biti dosta nezgodan i da baÅ¡ ne ljubi književnost, film i sliÄne stvari, a da je na poeziju posebno razdražljiv. Rekao sam im u zajebanciji da se ne bih iznenadio da sutra u Crnoj Kronici osvane vijest "PuÅ¡kom M-48 na ekipu filma Kino Lika" i da u vijesti piÅ¡e, "KarakaÅ¡ mrtav, Živković pogoÄ‘en u leÄ‘a a Matanić se izgubio u Å¡umi."


Damir i DaliborNa putu do Brinja razgovarali smo o glumcima, protresli smo podosta imena, Mirjana Karanović, Bata Živojinović, Ivo Grgurević, Milivoj Beader, KreÅ¡imir Mikić... meÄ‘utim kad smo doÅ¡li u Plašćicu moj stari pokazao se definitivno najjaÄim glumcem. Odglumio je tako savrÅ¡eno da su ova dvojica bili oduÅ¡evljeni njime. Da sam kao i uvijek stigao pjeÅ¡ke od Brinja do rodnog sela, vjerojatno bi opet bila spika "Kadi ti je auto", ili "Pogledaj Å¡ta su tvoji vrÅ¡njaci stekli u životu", ili "Da si bil pametan, mogal si danas predsednik općine bit" i sliÄno.

A možda bi me i pajserom (ÄeliÄna poluga za vaÄ‘enje Äavala).

Nakon Å¡to je moja stara oduÅ¡evljena Å¡to me napokon vidi, narezala prÅ¡uta i nakon Å¡to smo ko Rusi malo pomijeÅ¡ali Å¡ljivovicu i pivo, i nakon Å¡to je moj stari Mataniću i Živkoviću poklonio po vreću krompira, krenuli smo prema Letincu. ObiÅ¡li smo Å¡kolu, crkvu, groblje, bili sve do kraja ceste, a oni su se za uspomenu fotografirali ispred gostionice "Jabuka" koja eto, osim u Zagrebu postoji i u naÅ¡em kraju. Poslije smo se popeli do romskog naselja. Marke je sa mnom iÅ¡ao u osnovnu skolu, a znam mu i sestre, Bibu i Ankicu. Marke nam je odmah da ga nitko nije pitao izveo na dvoriÅ¡te riÄ‘ana i natoÄio konjak. Matanić je u dvoriÅ¡tu zabilježio dosta zanimljivih detalja, primjerice- Marke ispred staje umjesto korita za napajanje stoke ima kadu a ljuljaÄku za djecu napravio je od sanduka za pivo.


Damir i...konjU Brinju sam ih najprije odveo do starog buffeta, unutra je bio neki stari iz VodoteÄa i jos dvojica starijih tipova iz Brinja koje znam iz viÄ‘enja. PriÄali su izmeÄ‘u sebe i stalno nas ispod oka promatrali. Konobarica nas je takoder cijelo vrijeme Äudno gledala, kao da se pitala Å¡to nas trojica tu u uglu radimo. Vjerojatno je mislila da imamo u planu opljaÄkati banku. Potom smo se proÅ¡etali Brinjem, na ulici nismo sreli nikoga, jedino na prozoru Anu.

Pokazao sam im Gradinu, nogometno igraliÅ¡te, kino, mjesto gdje su za kino nekad stajali plakati. Poslije VodoteÄa odveo sam ih na cugu u buffet kod Ante. Popili smo po pivo i krenuli za Zagreb. Matanić u autu govori kako je brinjski kraj jako lijep, Živković potvrÄ‘uje kimanjem glave. Govorim im da će tek vidjeti Å¡to je ljepota Brinja kad doÄ‘emo ponovno za mjesec dana kada sve ovdje procvjeta i zamiriÅ¡e. U planu nam je idući puta obići i OtoÄac, Kutarevo, onda pogledati i neke lokacije u Kosinju.

Izvor  ZK Brinje
Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Grga RupÄić
« Odgovori #22 : Svibnja 05, 2010, 16:02:01 »
        GRGA RUPÄŒIĆ ( 1932. - 2008. )


Profesor i književnik, roÄ‘en je 3. sijeÄnja 1932. godine
u Rastokama kraj Smiljana, gdje je završio osnovnu školu,
gimnaziju u Gospiću, a studij književnosti u Zagrebu.

Radio je kao profesor i ravnatelj na srednjim školama u Gospiću
 i Zadru.

Pisao je pjesme, eseje, novele i humoristiÄne Älanke.

Dosad su mu objavljene knjige:

Svjetlost ognjišta, Moć praštanja, Zvijezde na krovu,
Hrvatska jest, Nad zgarištima zvijezde, Velebitski obzori,
U ozraÄju Velebita, Josina u Domovinskom ratu, Svjetlo domovine,
LiÄki divani, proza u benevrecima, GargaÅ¡e i dr.

Dobitnik je državne nagrade Ivan Filipović.


Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #23 : Svibnja 05, 2010, 16:19:49 »
       SONET O GOSPIĆU
 
Stojiš kao otok u nemirnom moru
Valovi povijesti srućuju se na te.
Nigdje tihe luke, mirne zavjetrine
Uvijek samo žrtve i ginjenje za te.
           JoÅ¡ tinjaju vatre božanstvima mrkim
           Nikada im dosta djevica i ljudi.
           Molitve i žrtve u beskraj se nižu
           Svako novo jutro novu nadu budi.
Umorna je Lika od mutnoga toka
NovÄica sanja bezbrižnost kupaÄa
Vjetrovi što stižu s velebitskog boka
           Razgaljuju duÅ¡u sve rjeÄ‘ih Å¡etaÄa.
           Odahni, o grade, od povijesnih bura
           Za tvoje utihe konaÄna je ura.

Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #24 : Svibnja 06, 2010, 07:28:38 »
                    BREZE MOGA OCA
 

          OÄe moj, breze Å¡to si ih posadio
           u dnu naÅ¡e njive  eno stasale
                     kao djevojke za udaju.

           Bijele im se vjenÄanice poput ivanjskih
                   noći prepunih mjeseÄine.

            ProzraÄne im kroÅ¡nje istkane
        od mojih i tvojih najljepÅ¡ih snova.

          OÄe moj, one me ljepotom mame
        i ja ne mogu odoljeti da ih ne zagrlim
                   za tebe za sebe.
Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Ante StarÄević
« Odgovori #25 : Svibnja 06, 2010, 19:11:28 »



Tu je kuću podigao djed Antin, Filip StarÄević seoski knez joÅ¡ koncem XVIII vijeka.


Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #26 : Svibnja 07, 2010, 06:57:45 »
                                                        PRESUDA


                                              Ja koji sam i travkama tepao,
                                              zgražao se nad Äinom djeÄaka.
                                              Kada bi pticu ranili,
                                              svakodnevno pogledom velebitske vrhunce
                                              milovao,
                                              zore prizivao
                                              i duge u njedra savijao
                                              stojim na zgariÅ¡tima
                                              Lovinca, Svetog Roka, RiÄica, ÄŒanka,
                                              Saborskog ...
                                              i – arlauÄem.

                                              U vuka sam se pretvorio
                                              vuka Ziranina.

                                              Moj glas viÅ¡e nije moj,
                                              vjetrovi kroza me kuljaju,
                                              munje sijevaju, gromovi udaraju ...
                                              to ja pred cijelim svijetom
                                              presudu izriÄem:

                                              Tko Äovjeku ognjiÅ¡te razori,
                                              svetu vatru postanka ugasi,
                                              nek se skriva meÄ‘u divlje zvijeri,
                                              nek se skriva u pećine tamne
                                              bez božjega znaka je na sebi

                                              Prezret će ga i ptice i ljudi,
                                              prezret će ga i nebo i zemlja,
                                              grobovi mu kosti izmetati,
                                              žig prokletstva nikad neće sprati.

Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #27 : Svibnja 07, 2010, 13:34:36 »
ZAPIS O BURI

Rukne bura
niz padine
kroz proplanke
niz bokove
kroz klisure
niz gudure
kroz dubine
niz doline
drage, dolja i prodolja
kroz dulibe
i dromaÄe
prijevojima
preko sedla...

K moru juri
strašno žuri
od ushita
divlje hita
i luduje
i mahnita

Valovima krijestu resi
pa se kesi
u grive im Äipke plete
da polete
poput ornih konja njište
put obale jureć vrište
propinju se kopitaju
bijes pitaju...

Senjska bura
- liÄka cura
za svatove dvore sprema
sve posprema
Trese biljce i kožune
prazni Å¡krinje i kasune
grmovima kroÅ¡nju ÄeÅ¡lja
borovima brke Äupa
mukinjama gaće svlaÄi
pa se aÄi i prdaÄi.
Od te buke
i od bruke
hrast se bukvi ispovijeda
prepun jeda.

Ljuta bura Å¡uri, Å¡iba
sve povija i sagiba
ovdje virne
ondje zirne
lijeskom mahne
hladno dahne
pukotinu svaku nađe
u nju zađe
pa te draži
pa te cima
sad te ima...

Razmrda ti svako udo
Äini Äudo
krv poteÄe
mišić napne
sijevne oko
luk odapne...

I tko nije
mogo prije
sad bi zera
makar s vrha
gleda more
i valove
sa obalom gdje se bore
i romore

Dođe l' srijeda il' subota
bura brižno skute smota:
strast joj splasla, snaga zgasla

LiÄanin je straÅ¡no psuje:
vide bure ljute kuje,
na suvo nas sve obrija...
Eh Å¡to prija!
Eh Å¡to prija!

Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #28 : Svibnja 11, 2010, 19:45:55 »
                                                     



     
                                                                                 
Evidentirano

zeljka711

  • Gost
Odg: Grga RupÄić
« Odgovori #29 : Svibnja 13, 2010, 09:20:07 »


OCU DOMOVINE

Ovo vrijeme stoji pored mirnih voda
Otešice bistre i njenih pritoka,
StarÄevića stablo joÅ¡ se uvijek grana
mladicama punim životnoga soka.

Vrištine i breze kao davno prije
zamiÅ¡ljene snuju preÄ‘u Äudnog tkanja,
Äudesnu ljepotu Å¡ire oko sebe
dok gradi Velebit o vjeÄnosti sanja.

Ovi znaci Like ispod modrog svoda,
Urastu u biće, u korijenje samo.
Po njima smo ono Å¡to oduvijek bjesmo,
Pravedni i tvrdi...drukÄije ne znamo!

Još nikada nismo poniknuli glavom
ko ni naÅ¡i stari StarÄević soj.
Oca Domovine nauk dobro znamo,
Å¡to to znaÄi biti na svojemu svoj.

I dok teku vode liÄkih ponornica,
Velebit se gordi ispod plavog svoda,
Hrvatu će uvijek svete rijeÄi biti:
Dostojanstvo, ljubav, pravda i sloboda.

Evidentirano
 Str: 1234   Gore
« natrag naprijed »
 


Novine Posjetite Lifestyle LiÄke novine TV & Radio
VeÄernji list OtoÄac Pliva Glas Gacke M.D. Kanal
Jutarnji list NP PlitviÄka Jezera Zdravlje LiÄke Novine Gacka Dolina
24 sata TZ OtoÄac Ordinacija Lika Expres HR OtoÄac
Sportske novosti Rakovica Moj cvijet Slobodna Lika Loki TV
Glorija Sjeverni Velebit Narodni lijek Lika Plus
Back to top