« : Prosinca 13, 2010, 18:48:23 »
Gotovo sva seljaÄka domaćinstva imala su kola. Danas se koriste kolima s gumama, koje Äesto vuku traktori. No, svima su u živom sjećanju ostala drvena kola Äiji su kotaÄi bili okovani željezom pa ih stoga i nazivaju željeznim ili rjeÄ‘e gvozdenim kolima. Do zamjene željeznih kola za gumenjake doÅ¡lo je tijekom 60-ih godina 20. stoljeća. I nakon zamjene kola, tegleće životinje služile su za vuÄu, a i ostali dijelovi kola nisu se promijenili.
Kola su se sastojala od dva dijela, prvih kola i zadnjih kola, rjeÄ‘e se koriste nazivi prvi trap i zadnji trap. Prva kola su niža, imaju manje kotaÄe visoke oko 65 cm Å¡to omogućava lakÅ¡u vožnju, posebno na brdovitom terenu.Zadnja kola su visoka 85 cm. KotaÄi su se sastojali od palaca, gobelja i trupine. Gobelji su zakrivljeni lukovi kotaÄa u koje se zabijaju palci (u svaki gobelj zabiju se po dva palca). Prva kola imala su 10 palaca, a stražnja koja su veća 12. Trupina, u kojoj se spajaju palci, izraÄ‘ivala se od graba koji je tvrÄ‘e drvo, palci od jasenovine, a gobelji od bukve. Drvo za kotaÄe trebalo je biti potpuno suho pa se suÅ¡ilo na tavanima i po dvije godine jer bi u protivnom dolazilo do njegova pucanja. Posljednji dio izrade kotaÄa obavljao se kod kovaÄa koji je natezao tanku željeznu žinju preko gobelja.
Na podruÄju Krivog Puta prednji su kotaÄi takoÄ‘er niži zbog lakÅ¡eg upravljanja i veće stabilnosti kola. Nazivi gobelji i palci su u upotrebi u Krivom Putu, dok se razlikuju nazivi glavina i Å¡inja (Krivi Put) te trupina i žinja (Krasno).
Krasnarska kola sastojala su se od dva dijela Å¡to je omogućavalo njihovo produživanje da bi se prilagodila veliÄini prenoÅ¡ena tereta. Prva i zadnja kola povezivala je srÄenica koja je omogućavala i produživanje kola. Na viÅ¡e mjesta na srÄenici nalaze se rupe u koje se s pomoću željeznog klina
postavlja nastavak, drvena greda kojom se kola nastavljaju, odnosno produžavaju ovisno o dužini tereta, najÄešće trupaca. I nova kola koja se koriste mogu se produžiti, ali to se sada izvodi izvlaÄenjem metalne cijevi iz srÄenice. Važan dio kola je okretaÄa kroz koju je prolazio klin koji je
omogućavao njezino okretanje. Okreću se samo prva kola, i to Äitava, a ne samo kotaÄi. Ispod okretaÄe prolazile su raÅ¡ljasto postavljene panoge koje su se naslanjale na osovinu koja je spajala dva kotaÄa. Osovina se izraÄ‘ivala od jasena za koji se navode da je najÄvršće drvo i da manje trune od ostalih vrsta. Kod gumenjaka osovina je metalna. Osovina se naslanjala na drveno koritaÅ¡ce, na koje se stavljao oplen. Osovina, oplen i koritaÅ¡ce bili su meÄ‘usobno povezani, a kroz oplen su prolazili drveni stupci diroci koji su pridržavali trupce. Ruda, kojom se upravljalo kolima, provlaÄila se kroz
panoge i kopÄala za njih klinom, a panoge se naslanjale na drvenu logu Äime se ruda dodatno uÄvrstila.
Zadnja kola sastoje se od srÄenice, oplena i panoga. Stražnja kola nisu se okretala, ali je koÄnica vinta bila samo na njima. Vinta je bila priÄvršćena za srÄenicu i željeznim lancem vezana za drvo koje se nalazilo ispred kotaÄa. Okretanjem vinta se zatezala, a kako se drveni dio ispred kotaÄa brzo troÅ¡io, trebalo ga je redovito mijenjati.
I na podruÄju Krivog Puta kola su se mogla produžiti, okretala su se samo prednja kola, a koÄilo se na stražnjim kolima. Usporedba podataka pokazuje da se upotrebljavala ista vrsta kola, no neki nazivi njihovih dijelova se razlikuju. Primjerice, u Krasnu koriste se nazivi prva i zadnja kola, a u Krivom Putu prednji i zadnji Å¡tel, razmak izmeÄ‘u kola je u Krasnom nastavak, u Krivom Putu raspon, naziv panoge se koristi u Krasnu, Å¡karice u Krivom Putu.
Trupci su se na kola podizali pomoću metalnog kenduka kojim bi valjali trupac po dva komada drveta vira. Da ne bi spali s kola, trupci su se vezali odnosni zakliÄili lancima.
Ista kola koja su se koristila za prijevoz trupaca, služila su i za prijevoz sijena i gnojiva. Njihov prijevoz zahtijevao je neznatne preinake. Kad bi se prevozilo sijeno, postavljale su se lise. Lise su imale oblik ljestvi i bile su duge oko 4 metra. Postavljale su se na diroke, a jedna daska se stavljala kao pod. Sijeno se nije slagalo u bale, već bi se nabacalo na kola drvenim vilama, a uÄvrstilo bi se konopima, Å¡trikovima.
Kada se prenosio gnoj, Ä‘ubrivo, postavljali su se koÅ¡evi od jelovine razliÄite veliÄine. Podjednako su se kola prilagoÄ‘avala promjeni tereta i na podruÄju Krivog Puta, ali su se upotrebljavali razliÄiti nazivi: lise za sijeno nazivaju se Å¡kale, a koÅ¡evi za gnoj lojtre.
Za svadbe ili odlazak na sajmove koristila su se lakÅ¡a kola zvana kola s vozićem ili se na kirijaÅ¡ka kola postavljao vozić od jele koja je laganije drvo. Sa strane vozića stajale su dvije daske, lengeri, duge oko 3,5 metara, sprijeda i straga su po dva stupića, a na dnu pod.11 Vozić je većinom imao Äetiri sica pa se moglo povesti do 12 ljudi. Kola s vozićem su se ukraÅ¡avala, a najÄešće se bojala u zelenu boju. UkraÅ¡avali su se i palci kotaÄa i stupovi vozića. Za vozaÄa svatova pozivao se onaj tko je imao posluÅ¡ne konje koji neće pretjecat, ali ujedno žive i vesele jer nisu svi konji za vozit svadbu, a i nisu svi ni voljeli vozit u svatove.Tijekom zime, kada nisu bila u upotrebi, kola su se oÄuvala prekrivanjem ceradama ili u natkritim prostorima.
webmaster@nasa-lika.com
Forum
Pomoć
Traži
Prijava
Registracija
Tema: LiÄka kola (Posjeta: 19593 )
