PRELU - 17.07.2010.
Evo mene opet, u prelo sam stigla,
odmorit bi htjela, pa sam noge „digla“,
prste istegnula, jezik nabrusila,
naiskap iz čaše rakiju (haaha) strusila.
I sad spremna čekam da uživam, prelim,
da pričam sa vama o čemu poželim.
Da misli mi malo skrenete sa puta
da me mine tuga i va rana ljuta.
Da smijem se s vama i zapjevam koju
da ne mislim malo na sudbinu svoju.
Kom da sada pričam kad sam opet sama
morat ću zapisat, srce mi se slama.
Valjda ćete čitat i mene se sjetit
i natrag na prelo koji put zaletit.
V.B.