PRELO MOJE
Aojjj prelo ostalo si pusto,
svi spavaju ne bi ni’ko usto!
Hrču, sniju, vrte se, ne bude,
prelim sama pišuć stih’e lude!
Nije lako u ’va doba sidit
mislit, pisat, s nikim probisidit!
Ča ću, kud’ ću kad’ mi se ne spava
radi mašta, ne boli me glava.
Mislim di su i ča rade sada,
di je naša i spi li nam Jada?
Di je Ive, jel je doš’o s puta
ili možda Pazarištem luta?
A za Željka ni’ko i ne pita
svi već znaju, po šumama skita.
Ganja bukve s motorkom ča ruši
ili krpa gume ča i’ buši.
Jojica - novi prelac došo
no već sinoć u treću je ošo.
Mile rano odleprša leći
samo: Noćka! znade nam izreći!
Eto tako malo sam traćala,
mislim dosta…na vrime sam stala.
Mora nešto za sutra ostati
kad se prelu staro društvo vrati.
Idem sada pod biljac i sama
svud je mračno i velika tama.
Napipat ću ča god i u mraku
al’ ne moram reći vam baš svaku.
Bolje mi je da odma’ zamučim,
stanem malo pred rudu ne trčim!
Laku noć svima vama želim,
eto mene i sutra da prelim!!!!
V.B.
© by nasa-lika, all rights reserved