Nasa - Lika Forum

Lika => Ličke pjesme => Autor teme: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:15:42

Naslov: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:15:42
Narodne Pjesme

Narodne pjesničko blago iz brinjskog kraja bilo je, koliko se zna, popisivano u više navrata. Jedna od najstariji potvrda o tome jest zapis pjesmice <Jelačić ban i Madđari > Nikole Bezapis govića, obacljene 1863.g. što smo donijeli II. poglavlju ove knjige. Dvedesetak godina kasnije zapis je Brinjaka Stjepan Ugarković u Brinju, Sincu, Dređnici i nekima primorskim selima 140 narodih pjesama, od kojih su neke tiskom objavljene u knjigama   <Hrvatske narodne Pjesme> Matice hrvatske, u vremenu od kraja 19.st. pa do početka 40-ih godina 20. st.  U našem vremenu zapisivanje obavljeni 1955. i 1956. g. , a zapisivači su bili Olinko Delorko i u manjem Broju Nikola Bonifačić Rožin.

u sljidewćem izboru brinjskoga narodnog pjesnickog blaga nalazi se lirske i epske pjesme te one s prijelaznim obilježima. Bilježene su odnosno obajljivane od kraja prošlog stoljeća kao i one koje su ostale u rukopisu. Pjesme na lazeći se u rukopisnoj izbirici Matice Hrvatske sada u zbirci Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, te kako je rečeno u Institutu za etonologiju i folkloristiku Zagrebu, potječu od sedam kazivale ili pjevale, po rednim brojevima kako slijedi :
Ancica javor iz brinja br. 1, 2, 5, 6, 7, 8,9,10,12,  Jele Borić iz Brinja br. 3,4,11,20,21,22,  Marija Preković iz Križpolja br. 13 ,  kata holjevac iz jelvice br. 14, 15,23,  Ana Dumenčić iz Jezerana br.16,  Marija Rajković iz brinja br. 17 ,  Marija Švegar iz Brinja br. 18,  te kazaviča Vida Krznarića iz Brinja br. 19,  njih ukupno 23. U nastavku donsimo tekstove pjesama: .
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:38:41
1.
Brinje moje, moje polje ravno,
po tebi se moje sece drago,
cel dan sece, okrenut se nece.
Mili Boze, ca se srdi drago,
Il' mu nis ja za u volju draga,
Il' mu nis ja majke darovala,
Il' sestrice u divojke zvala.
Dragi moje, ne srdi se na me,
ako li se ja razsrdim na te,
pasar' oce i godina dana,
da med nami nece bit' divana.




2.
-Cula sam dragi moj, da se na put spravljas,
da se na put spravljas, a mene ostavljas.. !?
- Ja tebe ostavljam drazenu od mene,
koga si ljubila, al ga nisi znala,
mene si mladoga po svitu poslala,
da ja grem po svitu kano drobna tica,
pa da iscem dragu kano sirotica.
Sad mi isci drugu za sramotu svoju,
a ja cu si drugu na priliku svoju.




3.
Sestra braca na lagume dala,
Često mu je za zdravlje pitala:
- Jesižl zdavo, moj rođeni braco?
- Jesam zdrao, bolje bi da nisam.
Pogubil sam Vlašića junaka,
neće Turci srebrena niti zlata,
nego glavu za junačku glavu.
- Neboj mi se, moj miljeni braco,
jer ja jimam tri sina jednaka,
jednoga ću za te preboliti,
najmlađega, majki najdrađega.
Sudila mu tri Turćina mlada,
sudila mu i dosudila mu:
Prvi veli: lipota junaka,
drugi veli: žalostna mu majka.
treći manu, odsiče mu glavu.
-Aj prokleta svaka majka bila,
koja voli bratcu jedinomu
nego svome sinu jedinomu.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:40:18
4.
Majka Maru za jivana dala,
večer dala, jutrom se kajala,
da je Jiva turska pijanica,
do pol noći s Turci pije vino,
od pol noći šerbet i rakiju.
Kad pred zoru jive šeće dvoru,
tucka jive oko dvora svoga.
Skoči Mare u tankoj košulji,
da će Jivi vrata otvarati,
pa otvara svome Jivi vrata.
Kada ju je Jive opazio,
upazio u tankoj košulji,
to se njemu vrlo na žal dalo.
Trgnu Jive nože iza pasa,
pa udara Maru u srdašće,
kako ju je lako udario,
ma nožu je čedo izvadio.
Da je žensko nebi ni žalio,
nego mužko, žalostan mu majka.
Ide Jive od grada do grada,
ide Jive da traži likare,
al' govori Jivanova majka,
ti ne troši groša ni dinara,
već ti odi k svojo staroj majki,
ona će ti likar mari biti.


5.
Triš višnjica rod rodila,
od rod se polomila.
Nema višnje ki da bere,
nego momče, neg' divojče
izpod stida progovara:
-Daj divojko jedno oko!
- Stan, počeka-j mlad junače,
dok mi majka za brig zajde,
oba oka i divojaka.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:42:02
6.
Brinje moje, žao mi je na te,
ča mi nisi odgojil drago,
odgojilo, ali dosudilo.
Brinje moje, odgojenje moje!


7.
Misliš draga, da ne marim za te,
ča pred svakim ne pogljedam na te,
ja se krijem, da se ne nasmijem,
pa se draga ti nasmijem,
pa se draga ti ne srdi na me.
Vidiš dušo, tu zelenu travu
tako ćeš se i ti zelenit..
Ti ćeš stati pa ćeš uzdisati,
pa ćeš reći, to je moje bilo,
moje bilo i mene ljubio.


8.
Karala je lijepa djevojka,
karala je milog brajna svoga,
ča on do nje gušće ne doađa.
- Prosijala sjajna misečina,
prosijala pute i sokake,
pa ne more draga do drage doći,
a znaš draga, da sam tuđi kalfa?!
- I do sad si tuđi kalfa bio,
al si ipak k meni dolazio,
dolazio, kunfe donosio,
dosta si se meni navarao
i mojega grozja nazobao,
nećeš više, vraga pozobao !
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:43:52
9.
Po polnoći pol prvoga sata,
stala moja pođkripavat vrata,
jer je meni dolazila Anka.
- Odlaz Anka, ne kvari mi sanka,
jer će tebe tvoja pitat majka,
pitat će te; kad si bila Anka!
- Lako svoju prevariti majku;
Majko moja, u bašći sam bila,
ćeri moja, ča si tam radila;
majko moja, bravu sam ji dala,
bracu brala, dragome ji dala.



10.
- Nisam snila nit mislila,
ča sam noćas sanjala,
dasam bela golubića
izpod ruke pušćala...
- Ne govori ljube toga,
ne rani mi srce moga,
zaufanje jedino,
već ja mislim, da je golub
kraj srdašca tvojega
.


Dosada navedene pjesme zapisane u Brinju lirske su pjesme, slijedeća pak spada u basne, i objavljena 1909. g.  u spomenutoj kolekciji
<Hrvatski narodni pjesama> Matice hrvatske.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 14:50:58
11.
Gavran i vuk idu upoznati krv

Gavran vuka k sebi dozivao:
- Odi meni goranine vuče,
Da idemo u no polje ravno,
Da idemo krvcu poznavati!
Ako bude od mlada junaka
Danut oćevinom i rkijom,
Brat ćemo je u zdjelice zlatne,
pa je nosit liji za vičeru.
Ako bude od vrane konjica,
Danut oće ditelinom travom,
Pa ćemo je nas dva polizati.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 19:24:22
12.
Sv. Antun i Sotona

Kad se Anton porodil,
Tri ga bajle bajlle,
Prvaga je bajlila,
Druga ga je dojila,
Treća ga je škololo.
Kad je jimal šesnajst let,
Sedamnajstog jedan dan,
Sastal ga je Isus sam,
Pa ga pita Isus sam;
- Kamo ideš Antone?
Još govori Antone;
-Idem službu tražiti.
Al eto i sotone!
Pa govori sotona;
- o Antone, Antone,
hodi k meni služiti.
ne ćeš ništa delati,
Nego vodu nositi,
I u kotal slivati,
Grišne duše paziti.
Pojde Antun k sotoni.
Paslo je leto dan;
- Oj Antune, Antune,
Ča ti tražiš za plaću?
- Još govori Antone:
- Ja ne traćim za plaću
Niti zlata ni srebra,
Nego ono u kotlu.
Tri su duše u kotlu;
Prvo krivo vagala,
Drugo krivo prisegla,
Treća s kumom zgrišila.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 19:27:25
Sljedeće lirske pjesme, neke od njih i baladičnog ugođaja, odnosno po sadržaju romance, zabilježio je u brinjskom kraju 1956. g. Olinko Delorko, a rukopis br. 241/56. nalazi se u spomenutom Institutu u Zagrebu.



13.
Umiri jive jedini u majke,
ni ga dala majka ni gledati,
kamo da l'bi u groblje kopati,
od mila da u dvor zakopala;
- Ala Jive, moje dite drago,
je li tebi crna zemlja teška,
a jelova daska dotišćaća?
- Nije meni crna zemlja teška,
nit jelova daska dotisćala,
već je teška kletva djevojačka,
kad kune i Bogi je žao,
kad uzdane, drvo, kamen sa'ne,
bolje ti je crikvu razušti,
neg divojki sreću ukinuti,
crikvu ćedu ljudi sagraditi,
a divojka sreće imati ne će!
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 21:29:17
14.
Žetvu žela pod gorom divojka,
žetvu žela i pismu pivala:
- Koj bi mene ode napojio,
koj bi meni ladak napravio,
dala bi mu lice poljubiti!
Uto čuje momak kod ovaca,
divojki je vode napojio,
divojko je ladak načinio.
- Daj divojki, lice poljubiti!
- Ako si me vode napio,
bil si žedan, sam si se napio,
ako si mi ladak napravio,
bil si trudan, sam si počinijo
.


15.
Zla sekrva u marije bila,
s večeri joj vodu prolivala,
preko noći vodu zatražila:
- Daj vodice, jedina snašice!
- Nije, majko, samo sa bi kape.
Kraj bunara znaj vodeni leži,
daleko je naokolo poči,
straotno je zmaja preskočiti.
Dignu krilce, zafrknu rukavice,
pa preskoöi zmaja vodenoga.
- Na ti vode, neđena majko,
sekvice, duga vika bila:
od subote teren do pon'diljka!
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 21:34:13
16.
Sve je Ive djevojke ljubio,
samo nije Anice divojke,
pa je Ive majci govorio;
- Kako ću je majko privariti?
Al govoru stara mila majka;
- Lako ćeš je sinko, privariti,
ti mi gradi na vodi maline,
sve će snaše u mlin dolaziti
i med njimi Anica divojka!
- Kašnje dojde, a ajprva projde,
ne mogu je majko prevariti!
- Ti mi uzmi gusle do kuće,
a kad dojdeš Aničinu dvoru,
nude gubi, da ti konak dadu.
Kad izašla Aničina majka,
primila ga u svoje dvorove,
kad je bilo sutradan ujutro,
progovara Anicadivojke,
- Mila moja i premila majko,
nije ovo slipica divojka,
već je ovo Senjanin Ivane,
triput me je noću obljubio,
a četiri po bijelome dana.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 21:36:26
Tzv. vukarska pjesma koja slijedi mogla bi prepostavljati i postojanje toga običaja u Brinjskom kraju, za što međutim nismo našli potvrde, pa je vjerojatno <uvezana> u Brinjski kraj.



17.
Dajte vuku mesa,
da se ne otresa,
dajte vuku solčice,
da ne kolje ovčice,
dajte vuku slanine,
da ne slazi s planine,
dajte vuku vlasa,
da ne kolje pasa,
dajte vuku jajaca,
da ne kolje janjaca.


18.
Lipa Mare paunove pase,
od pauna perje otpadalo,
lipa ga je Mare sabirala,
sabirala i pismu pivala:
- Evo danas devet godina dana,
da ja ne znam, đe moj Ivo spava!
Kad to čula Ivanova majka,
to se njojzi na žla učinilo,
ona ode gore uz pendžere,
i nažiga sveće i duplere,
a kad tamo b'jela vila spava.
- Ajde dole, prebijela vilo,
nisam za te Ivana gojila,
već za maru, jedinu snašicu !
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 03, 2007, 21:40:46
Cjelovita pjesma sa zavičajnom temom, donekle šaljiva sadržaj, niže sela i viđenije ljude Brinjskog kraja, kao i neke u prekokapelskom i prekovelebitskom kraju. Mogla je nastati početkom 20-ih godina našeg stoljeća što sudimo po vremenu življenja nekih spominjanih osoba.


19.
Oj Munjava, staroga Orlića,
a Modruše, Mate Rendulića,
a Razvale, staroga Popilja,
Jezerane, Krste Vukovića,
a Stajnica, Jose Murkovića,
a Lipice, Bare britašice,
a Križpolje, Tone Pavlovića,
naše Brinje, Milana Prpića,
a Prokike, MileSmiljanaća,
Žuta Lokva, Janka Vukovića,
a Melnice, Mate Biondića,
Senjska Draga, Luke Jebalića.
Senju gradu, tebe mule znadu,
a Povile, mule i kobile!
Oj, oj, oj ....  ajde tres !



Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 04, 2007, 13:16:50

Epske pjesme koje je Stjepanu Ugarkoviću kazivala, vjerijatno i pjevala Jele Borić iz Brinja, tematski proizlaze iz prekovelebitskog, primorskog kraja, npr. o Senjaninu Ivi, a dijelom su domaćeg porijekla. I one se kao i lirske pjesme nalaze u već navedenoj rukopisnoj zbirci Stjepana Ugarkovića.

20.
Falio se Senjaninu Jive
- Koliko je odavde do mora
sedamdeset i sedam gradova,
tote nije snaše ni divojke
koje junak obljubio nisam;
samo nisam Anice divojke.
Još govori Senjaninu Jive,
još govori staroj majki svojoj:
- Sveruj mene stara majko moja,
kako ću ju junak prevariti,
- Lako ćeš ju sinko prevariti,
učini se da si preminuo,
sve će snaše k tebi dolaziti,
i med njima Anica divojka.
- Mudra bila Anica divojka,
mudra bila, mudro dolazila,
kašnje došla, a najprvo pošla.
Još govori Anica divojka:
- Mili Bože, čudnoga mrtvaca,
jima oči, kajno da bi gledal,
jima usta, kajno da bi ljubil,
jima ruke, kajno da bi grlil,
jima noge, kajno da bi odil.
Još gobori Senjanu Ive,
još govori staroj majko svojoj:
- Ne mogu je majko prevatiti.
- Lako ćeš je sinko prevariti.
Ti mi gradi na vodi maline,
sve će cure u mlin dolaziti,
i med njima Anica divojka.
- Mudra bila Anica divojka,
mudra bila, mudro dolazila,
kašnje došla, a najprvo pošla.
Još gobori Senjanu Ive,
još govori staroj majko svojoj:
-  Ne mogu je majko prevatiti.
- Lako ćeš je sinko prevariti.
Pušći kose za godinu dana,
pa ij pleti tanko od četvero
od četvero ili od sedmero,
pa mi odi u goricu crnu,
pa usici u goricu crnu,
pa usici drvo javorove.
Nigdir gudi da ti kruva dadu,
nigdir gudi, da ti konak dadu,
a kad dojdeš k Aničinoj majki,
ondi gudi, da ti konak dadu.
Pak je Jive majku poslušao,
pak se lipom divojkom učini,
i on pojde po širokom svitu.
Nigdir gudi da ti kruva dadu,
nigdir gudi, da ti konak dadu,
Kad je došla k Aničnoj majki,
sam se gudac s guslom razgovara:
- Mili Bože, čuda velikoga,
kad l' oću večer večerati,
kad l' oću konak konačiti?!
Al govori Anica divojko,
- Ne budali slipice divojko,
s mamom oćeš večer vičerati,
s mamom oćes konak končiti!
Još mi uze Anica divojka,
još mi uze slipicu za ruku,
pa ju vodi na gornje pendžere,
tamo jesu vičer vičerali,
pa pojdoše konak konačiti.
Kad je bilo noći u pol noći,
još govori slipica divojka:
- Bogaj tebi Anice divojko,
ja baš nisam slipica divojka,
već ja jesam Senjaninu Ive!
Pa mi ide k Anici divojki,
pa ju ljubi devet put do zore,
a deseti put po bijelu danu.
Ne pasala ni godina dana,
rodi Ane čedo premaleno.
Ona piše svomu Jivi pismo,
da sabere konje nekovane
i junak mlade neženjene,
pa da ide po nju u po čedo.
Skupio je Senjaninu jive,
skupio je kićene svatove,
pa an ide po nju i po čedo,
da ju vodi belom dvoru svomu.
Zdravo svati do divojke došli,
nezdravo se nazad povratili.
Kad su bili na sred polja ravna,
progovara Anica divojka;
- Danas nam se loše stića kaže,
vije nam se zastava na livo.
Još to ona mlada ni izreče,
al' izajde gorski arambaša
i njegovi trideset delija
pa posiče sve mlada junake
i med njimi Anica divojku.
Sve pogibe, Jive sam uteče,
onda bilo, sad se spominjalo.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 04, 2007, 13:18:09
21.
Majka rani do devet sinova
sve preslicom i desnicom rukom.
Kada ji je mlada odranila,
onda ji je škole naučila,
onda ji je mlade poženila,
kada ji je mlade poženila,
onda im je kuće pogradila,
a kad jim je kuće pogradila,
govorio joj najstariji sin;
- Aj starice, moja stara majko,
oči jimaš, oditi ne moreš,
ruke jimaš, delati moreš,
zimlji šljuke u bele si ruke,
pa ti odi, kudaj tebi drago.
Zimljie majka, žalostni joj danci,
zimlje šljuke u bele si ruke,
pak mi projde u goricu crnu.
Bila majka u gorici crnoj,
rosu pila i travicu jila.
Sastal ju je neznani delija;
- Boraj tebi, moja stara majko,
ča ti cviliš, moja stara majko?
Još govori ostarila  majka;
- Cvilim dragi, a kako da nebi ?!
Ranila sam godine sinove,
sve preslicom i desnicom rukom.
Kada ji je mlada odranila,
onda ji je škole naučila,
onda ji je mlade poženila,
kada ji je mlade poženila,
onda im je kuće pogradila,
a kad jim je kuće pogradila,
Još govori najstariji sin;
- Oj starice, moja stara majko,
oči jimaš, oditi ne moreš,
ruke jimaš, delati moreš,
zimlji šljuke u bele si ruke,
pa ti odi, kudaj tebi drago.
Kad je čuje nezani delija,
on ju zimlje za desnicu ruku,
pa govori neznani delija;
- Odi majko belom dvoru svomu.
Ča je bilo do devet sinova,
to je sada devet kamenova,
Ča je bilo do devet snašica,
to je sada devet šari zmija.
Još govori neznani delija;
- Stani jošter, moja stara majko,
koga sina voliš da oživi?
Još govori ostarila majka;
- Oću bome najmlađega sina,
najmlađega, majki najmilijeg!
Pa govori neznani delija;
- Evo tebi ostarila majko,
evo tebi jednu šibu dajem,
udri šibom po studen kamenu,
pa 'š oživiti' sina najmlađega,
najmlađega, majki najmilijeg.
Projdi majka belom dvoru svome,
kad je došla belom svoru svome,
udre šibom po studeb-kamenu,
pa oživi najmlađega sina,
najmlađega, majki najmilijeg,
koji ju je smrti doranio
i u ladnu zemlju saranio.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 04, 2007, 13:19:20
22.
Pala magla posred Brinja grada,
ne vidi se drva ni kamena,
nego jedna grana orijeva,
pod njom sidi lipota divojka.
Cvili, plače lipota divojka,
pred svilu na zlatno vreteno.
Tuda ide neznani delija,
Božju joj je pomoć nazivao;
- Božija pomoć, lipota divojko!
Još je pita neznani delija:
- Zač ti cviliš, lipota divojko?
Al govori lipota divojka;
- Boraj tebi neznani delija,
kad su Turci grad porobili,
i moju majku su zarobili,
nas ostalo troje siročadi.
Bratic Miko išal u ajduke,
sele Mande dalek se udala,
podaleko do lijepa Senja,
ja ostala, žalostna mi majka.
Još govori lipota divojka:
- Ki bi meni osamoj siroti,
ki bi mu vezen košuljicu.
Al govori neznani delija;
- Odi s mamom lipota divojko,
ja ću kazat seline ti dvore.
Kad su došli do seline ti dvora,
još govori neznani delija;
- Boraj tebi, lipota divojko,
ti ne kažuj, da si ti joj sestra.
Kadsu došli u seline dvora,
al govori neznani delija,
Boraj tebi, mudra Mandaleno,
ti mi miči stari zibaricu,
a evo ti mladu zibaricu.
lipo piva mlada zibarica:
- Nuni, nuni i ponuni malo,
dabi malo veliko naraslo,
da bi čači od pomoći bilo.
Al to čula stara zibarica,
pa otide Mandi kaživati,
Kako piva mlada zibarica:
- Nuni, nuni i ponuni mlado,
da bi mlado maljašno maraslo,
da bi ćaći ništar nepomoglo.
Još govori mudra Mandalene;
- Boraj tebi stara zibarice,
ti mi odi u gorici crnu,
pa prevraći drvlje i kamenje,
pa mi najdi zmiju jadovitu,
i natoči do pol čaše jada.
Poslušala stara zibarica,
poslušala mudru Mandalenu,
ona ide u goricu crnu
pa prevraćadrvlje i kamenje,
pa i najde zmiju jadovitu,
i natoči do pola čaše jada.
pa ju nosi mudroj Mandaleni.
Još govori mudra Mandalena;
- Evo tebi mlada zibarice,
napij mi se mlada zibarice,
napij mi se mlada zibarice!
Još govori mlada zibarica;
- Nisam vina ni kod majke pila,
a rakije nikad ni vidila.
Al govori mudra mandalena:
- Nuder kušaj, mlada zibarice!
Posluša ju mlada zibarice,
posluša ju, žalostna joj majka,
ona kuša vina i rakije,
kako kuša, tako pade mrtva.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Sanja - Prosinac 04, 2007, 13:20:32
 
23.
Igra kolo divojčica Mare,
i šnjom skupa brinjkinje divojke.
Jednom rukom kolo razigruje,
drugom rukom suze otaruje.
Pitadu je iz kola divojke;
- Ča je tebi divojčica Mare?
Govori jim divojčica Mare:
- Evo jima devet godin dana,
da kod majke jošternisam bila,
danas oću, vira vam je moja.
Ali dojde poruka od majke:
- Odi Mare k nami na veselje.
U majke je do troje veselje;
sina ženi, dvi ćeri udaje.
Mare ode na gornje pendžere,
opravlja se ča najlipše more,
više u zlato neg u tanko platno.
Još govori poruka od majke;
- Ti ne zimlji dara nikakova,
nego zimlji cviće i duplere,
pri čemo će svati večerati.
Kad su došli u goricu crnu
Mare stala pa je poslušala:
- Vučica je vuke pogubila,
pa jauče da joj se javidu.
Kad su došli na sred polja ravna,
progovara divokčiva Mare:
- Ali milo zvoni udaraju!
Al govori poruka od majke;
- Evo sad se mladi zakonidu.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Željko - Travanj 13, 2012, 11:43:36
                                                                                          Oj, Kapelo velika i mala,
                                                                                          Ti si naša leđa poderala.

                                                                                          Nisu mene ubile godine,
                                                                                          Već lička brda i doline.

                                                                                         Moj se vranac uz brijeg penje,
                                                                                         Nogom staje na kamenje.

                                                                                         Iz kamena vatra sijeva,
                                                                                         Eh, moj dragi što te nema.

                                                                                         Šta te nema ovih dana,
                                                                                         Dok ja stado čuvam sama.

                                                                                        Šta te nema ove noći,
                                                                                        Kad si rek'o da ćeš doći.
Naslov: Odg: Narodne Pjesme
Autor: Josa - Ožujak 09, 2013, 21:43:46
PREKO KAPELE, LIČKE GORE ZELENE

1. Preko Kapele,
ličke gore zelene,
tamo su cure garave.
Pregaziću Kapelu,
ličku goru zelenu,
poljubiću curu garavu,
poljubiću kršnu Ličanku.

2. Preko Udbine,
i krbavske ravnine,
vide se ličke planine.
Pregaziću Udbinu,
i krbavsku ravninu,
poljubiću curu garavu,
poljubiću kršnu Ličanku.
   
PRIPJEV:

Dolinama,
livadama,
livadama,
dolinama,
po zelenoj travi.

Studen kamen ne drmaj se,
mala moja ne uvaj se,
ne uvaj se u me.
Krumpiri se krumpiraju,
curice se ne diraju,
diraju se samo žene,
koje vole mene.
Krumpiri se krumpiraju,
curice se ne diraju,
diraju se samo snaše,
koje se ne plaše.
Krumpiri se krumpiraju,
curice se ne diraju,
diraju se samo djeca,
od trista mjeseca.
PRIPJEV:

Dobio sam kijavicu,
kad sam isa' bos,
daj mi mala svilen rupčić, da otarem nos.

Dva dinara lubenica,
tri dinara grozd,
pričekaj me mala moja, i ja ću na voz-
Kad sam doša' na stanicu,
uteče mi voz,
a ja izu cipelice, pa nagari bos.