« Odgovori #1 : Listopada 19, 2008, 20:23:46 »
Mate Orišković je napisao povisni roman "Mejrina krv", a na kraju je dodao epilog koji u potpunosti prenosim:
"EPILOG"
Osića se još i danas, da je nekad među samim pl. Oriškovićima činjena velika nepravda, koja je utilovljena u ovoj knjizi u osobi kapitana Matijaša, kojemu spominje ime naradna pridaja.
Stari barun je povisno lice, a to je vojvoda Orišković iz ustaške vajske popa Marka Mesića. Isti je vojvoda pradid po ženskoj lozi perušićkih Rukavina pl. Ljubogradski. Od Oriškavića potekoše iz ove loze barun Toma, general Daniel i njihova braća. Danielovih potomaka živi danas priličan broj. Iz ove loze je i Karl Anton, koji pribiže iz austrijske vojske (iz Pančeva) u službu Milana Obrenovića, a tamo je vršia vojničke povirljive misije. Bit će, da oni Oriškovići (sada Oreškavići) u Beogradu patiču od ovog Karl-Antona.
Razumi se, da ta lica ne daspiše u ovaj povisni roman, jer su puno kasnijega datuma.
Relja po pisanoj povisti nije, ali po narodnoj pridaji jest povisno lice. Narodna pridaja kaže, da mu je sin kapitan Ivan, a unuk Relja (Rafael ili Rajo). Ova su dvojica povisne osobe. Ivan umri godine 1776. 6. rujna kao »prisvitli gospodin kapitan Ivan pl. Orišković« u 78. godini života. Rajo (Relja mlađi, Rafael), po pridaji Ivanam sin, zabiližen je u Maticama rkt. župe u Širokoj Kuli, a u narodu mu još i danas živi uspomena, da je bio strah i trepet svakom zlu čoviku, a uz to desna ruka Grube (Mate) kapitana. Bio je otprilike ono, šta je kasnije bio Ćapa Oriškavić, prid kojim su drhtali čak i carski kapitani, nu o tom ovdi nije govora. Narod čvrsto drži (po pripovidanju pok. Milete Oriškavića i još živog starca Ilije Vojvodića), da se onaj stariji Relja oženio od age (bega) Kazličića, iz koga braka, vele, potiče najveći dio današnjih kuljskih Oriškovića i svi kuljski Vojvodići, od kojih se i danas jedan diči, ako ne imenom a ono nadimkom Relja (sin starca Ilije, pridsidnik sudbenog stola). Po ovom pripovidanju narod spominje Reljinu ženu, imenom Mejru.
Stražmeštar Nikšić je povisno lice, a to je onaj kasniji glasoviti lajtman Nikšić u ratovima Marije Terezije. Ostavio je svoju Mandu s dičicom, pa pošao u rat. Dvaput je dolazio kući, vele, donosio puno novaca. - To bi moglo biti, jer je lajtmanuša Mande rado viđena kao kuma - pružene ruke - na mnogim krstitkama. Treći put ode lajtman u rat, ali se jadan više ne vrati. Danas živu potomci Mandini i lajtmanovi u Širokoj Kuli (Vukava), zovu se prezimenom Nikšić, a nadimkom »Lajtmanovići«.
Mile, Reljin brat, živi uspomenom u narodu kao i Relja, a njegov potomak (unuk) je u maticama zabilježeni Mika, a Mikin opet sin ili unuk prije spomenuti glasoviti Čopo.
Kapitan Matijaš, brat Reljin i Milin, nije kapitan Grube Mate, ovaj je posljidnji puno kasnije živio.
Popa Marka Mesića ne ću opisivati, njega naša javnost dobro pozna. Doduše poznala bi ga i bolje, da je jedno dilo našeg poznatog živog (hvala Bogu) velikog muža moglo ugledati svitlost svita.
Zrinjske sam spomenuo u svom romanu, jer sam po podacima, primljenim iz bečkih arhiva, ustanovio, da je Mikula pl. Orišković, otac glavnih lica (Relje, Mile i Matijaša), često polazio u boj zajedno s Petrom Zrinjskim, te išao naprid kao izvidnica i t. d. (1660.-1662.)
Moram napomenuti, da je pop Marko morao biti dobar prijatelj svojih ratnih drugova pl. Oriškovića, jer se htio i sam nastaniti u Širakoj Kuli, ali je na nagovor Beše iz Mušaluka odustao od te nakane zbog kuljske bezvodice.
Pod konac ove knjige spominjem Grubu Matu pl. Oriškovića, koji je slavu svog plemena raznio svitom što svojom osobom, što svojim potomstvom. Grube nije mogao u ovoj pripovisti imati puno uloge. Mnogo je mladi, pa je tek mogao doći pod konac. On dolazi u život Široke Kule kasnije kao kapitan kuljske kumpanije. Dobiva kao potvrdu na svoje plemstvo i svoj rad plemenitaške povelje, te se u potonjoj punim imenom Zove »Grube allias Mathias Oreškovich von Breithen-Thurnu, a diploma bi izdana na posebni mandat kraljice Marije Terezije (ad mandatum proprium). Narodna pridaja kaže, da je taj Grube sin Nikolin, a ovaj Nikola je sin Mikulin, brat blizanac Reljin. Toliko o Grubi.
Široka je Kula danas puna plemenitih Oriškovića, od koje su se loze rasuli mnogi diljem svita, ali se u nekima kadikad javi barem trunak duše kapitana Matijaša, pa i dan današnji znadu osramotiti svoje pleme.
Zaključujući ovo dilo dajem punu poštu i hvalu rođaku mr. pharm. Karlu v. Oreskovich iz Budapesta, koji mi se pobrinu za mnoge točne podatke iz bečkih arhiva, koji mi poslužiše, da ne zastranim u svom dilu od povisne istine."
webmaster@nasa-lika.com
Forum
Pomoć
Traži
Prijava
Registracija
Tema: Orešković (Posjeta: 11831 )
