« : SijeÄnja 11, 2012, 08:14:51 »
Pondiljak.
U Brinju sajam kej i svakog pondiljka. To se ni prominilo već Bog te pitaj od kad. Jedino Äa se prominilo je da nema Kinezov. A i vi naÅ¡i je sve manje tako da celu placu moreÅ¡ obać izmed dva guca pive.
Na tom putu uvike vidiÅ¡ iste penziće kako u krugu stojidu na istom mestu i prepriÄavadu kakov alat ima vaj na nom Å¡tandu i da „to ni skupo al to ni to jer nema do nemaÄkih alatov“. Tu se i moj stari najde pa nakon okruglog stola o kvaliteti alatov na otvorenom, preÄ‘edu u konferencijsku dvoranu u bufet i nastavidu debatu.
Ni da se baš moj put nekako razlikuje od njiovog, ali ja barem prominim birtiju u danu. Njima je jedan pondiljak bufet, a drugi pondiljak, mesto nekad znano i ko „Stari hotel“, a danas malo više otmenog naziva: Šeraton.
Å eraton se isto oslanja na tradiciju pa se unutra niÅ¡ ne minja već preko 60 godin. Jedino konobari i konobarice. ÄŒak je i originalna farba na zidovima, pa se nekad pitam zaÄ to nisu uzeli za muzej narodnog blaga nego iÅ¡li delat novi.
Nekako sam danas baš zaplaniral proć turneju od Šeratona, uplatit loto pa preko place onda u birtije oko mosta, malo na placu, onda do kladionice pa nazada, al me stara pretekla:
- Mile, sunce... aj otiđi u ambulantu, ja ne mogu. Doktor će ti dat recept pa 'š mi u apoteki dignut prašak za glavu i još neke tablete.
- A daaj mama, pa znaš kakova je gori gužva pondiljkom.
- Mile, puknuće mi glava, a moram i južinu spremat, prascem nakuvat. A stari je već izaÅ¡al sa kumom Jojom i znaÅ¡ da se neće vratit prije pet. NeÅ¡ trebat puno Äekat ja sam već zvala telefonom, doktor je rekal da samo pokucaÅ¡ kad dojdeÅ¡.
- A je.. jel trebam i ku kunu ostavit? (poÄel sam preraÄunavat oće mi ostat za pivu i loto)
- Ma kakovi, Äa priÄaÅ¡? Već sam mu dala kobasic Äa nam je ostalo od zimus.
- Aj dobro onda.
I tako sam krenul van prema bolnici. Nekako sam raÄunal da to gore Äim prije obavim tako da mogu na miru obavit procesiju pondiljkom. Al kad sam doÅ¡al u Äekaonu, vidil sam da to i neće tako lako.
ÄŒekaona je bila puna bab, dva, tri deda koja su iskaÅ¡ljavala tako tvrdo da mi se želudac poÄel dizat. Bilo je tu i joÅ¡ par oni vridnjakov koji su se uspili zajebat prvog radnog dana u tjednu.
Jedan je imal zamotan prst, drugi flaster na Äelu, a za trećeg nis siguran Äa mu je, al po faci bi rekal teÅ¡ki akutni ljenitis. Sigurno je bilo nekog posla kod kuće, a njega je „naglo zabolilo“ pa su žena i dica nastavili delat dok „tata ode do doktora jer mu ni dobro“.
Bit pondiljkom u ambulanti je isto tako važan društveni događaj kej i bit na placi.
Ja sam raÄunal na ono Äa je stara rekla o kucanju preko reda, pa sam krenul pravo prema vrati od doktora i taman da ću doć do nji kad neka baba dreknu:
- A kadi ćeš ti?
- Ja trebam samo recept podignut, ne trebam se pregledavat. Odma je to.
- Da ne bi. Ja Äekam vodeka od 6 ujutro. A bolidu me križa, u rebri me probada i noga mi je naotekla.
- Ali odma sam ja. Došal sam umesto mame, a i doktor je tako rekal.
- Neka je rekal. I ja bi tila da je neki došal umesto mene ali ni.
Cela je Äekaona sad gledala u me kej u narodnog neprijatelja.
- E Äa ćete moja guospe. Takova vam je ta danaÅ¡nja omladina.
To je sad rekal onaj vridnjak Äa je pobigal od posla.
– to nema poÅ¡tovanja prema stariji ni voliko ispod nokta. (noktom od palca je zapel po gornji zubi da se Äuje ono „kvrc“).
I skoro se zajebal jer u gornjem redu baÅ¡ i ni imal puno zdravih zubi. Nekako sam stekal dojam da mu se jedan poÄel klimat, jer iza toga ni niÅ¡ viÅ¡e rekal već je samo napućival gornju ćubu i ispod nje neÅ¡to prtljal jezikom.
- Bome je. Nekada se znalo rieda. – rekal je jedan od oni dedov, i izvukal jedan kvalitetni kašalj.
Onda se poÄel ogledavat oko sebe i neÅ¡to prežvakavat u usti. Biće da mu je to Å¡to je doÅ¡lo iz pluć doÅ¡lo do zubi, a ne bi baÅ¡ bilo lipo pljunut na pod. Gledal je dal ima kadi ona velika pepeljara, ali toga viÅ¡e ni otkada je puÅ¡enje zabranjeno.
A da se digne sa klupe to baš i ni bilo pametno jer je još ljudi dolazilo pa bi ostal bez mesta.
Tako je to malo prežvakaval, a onda progucal nazada.
Dobro je Äa pivu nis stigal popit.
- Ajde ti lipo stani tu sa strane i Äekaj kej i mi svi. ProÅ¡al je komunizam. Da nebi. Sad je demokracija i imamo naÅ¡e rvate na vlasti. – sad je neka druga baba bila na redu.
- Je je.. lipi su nam ti na vlasti. OpljaÄkali su sve Äa se dalo. Al neka, bitno da su naÅ¡i, da nisu komunjare.
Vo je rekal naj sa zamotanim prstom.
- A ne nisu. Pa sve i jedan je bil u savezu komunista prije – doÅ¡lo je odnekud iz Äekaone.
Na mene više niki ni obraćal pažnju. Odustal sam od kucanja i stal sa strane vrat. Čekaću da izađe sestra pa ću je pitat. A diskusija je skroz prešla na politiku:
-Ni bitno ki je bil, a ki ni bil u kakvoj stranki. Bitno je kakav je Äovik.
- Svi su ni isti. A i ovi naši tuote. Ča su oni napravili? Niš!
- Ni ni onaj prije niš napravil, ko i onaj prije njega.
- Od Äega će napravit? Pa nema od Äega. UÄ su potroÅ¡ili sve te nuovce?
- Koda nama treba općina. JoÅ¡ uvik moraÅ¡ ić u OtoÄac po ono Äa ti treba.
- Ja sam neki dan došal u općinu vidit oće li se napravit put do moje drage. I onda mi je na rekla da bi se trebal najavit za razgovor, da ne mogu samo vako doć. Ča se ja imam kome najavljivat? Koda idem precjedniku republike, onom Mesiću.
- Ni više Mesić.
- ÄŒa ni?
- Ni više Mesić.
- Kako ni? E ki je sad?
- Sad je Josipović.
- Ma ne govorim o tom precjedniku, Äa ti sluÅ¡aÅ¡?
- Pa rekal si onom precjedniku republike Mesiću.
- Ljudi moji.. Äa se petljaÅ¡ u politiku ako ne znaÅ¡ o Äemu govorim!
Onda se iz drugog kraja Äulo:
- Ja mislim da su oni dobri, eto mi smo dobili rasvjetu u selo. Dok je onaj prije bil nismo dobili niš.
- A je je.. svitlite ko u Betlehemu. Tri bandere i dvi sijalice. Više deladu po danu neg po noći.
- Lej Äa, sinko muoj...
Sad je u Äekaoni bila galama kej u birtiji.
Onda je na vrata izašla sestra:
- Molim vas lijepo za tišinu! Pa kako doktor može raditi u ovakvoj galami? Budite malo pristojni! – i zalupila s vrati.
Ja nis stigal ni beknut. U Äekaoni je nastal muk. Deda je opet poÄel kaÅ¡ljat, al sad potiho.
I tako je vrime prolazilo.
Iz ordinacije još niki ni izašal. Biće da je neki strašno bolestan.
Nakon nekog vremena jedan od oni mlađi će više ko za se:
- ÄŒa va toliko dela unutra...
- Baš. Ja sam vuodeka od prije osam i još nis stigla na red.
Pa onda opet tišina.
- Juoooj... ajme da mi je umriit...
Sad smo svi pogledali u neku babu Äa je sidila u ćoÅ¡ku.
Kad je dobila pažnju onda je poÄela:
- Ajoooo... osamdeset i Äetire godine... muoj sinko... sve me bolii... e da me Buog oće uzet.
- Neka vas neka, nek se patite još malo. – rekal je onaj vridnjak.
Baba ga je pogledala malko Äudno. Al viÅ¡e ni jokala.
Onda su se vrata otvorila.
Sestra je ispratila neku babu koja se okrenula na vrati:
- I fala vam lipo doktore, baš ste mi pomogli! Već mi je bolje!
Onda je u Äekaoni stala do neke druge babe.
- Dobar je vaj novi doktor. BaÅ¡ smo se lipo izdivanili. Sve zna, baÅ¡ je uÄen, a joÅ¡ je mlad.
- ÄŒa ti je rekal, Äa ti je?
- Rekal je da dojdem za petnajst dan, al ja ću doć opet u pondiljak, za sedam. Da mu reÄem kakve su ve tablete Äa mi je prepisal. Idem ih sad odma u apateku uzet dok joÅ¡ ni gužve.
I ode, a da mi nismo saznali kakva teška i opaka bolest ju je napala.
Sad sam već poÄel gledat na sat i raÄunat oće li se lutrija zatvorit. Vrata su se otvorila, a sestra je rekla:
–Slijedeći! – i okrenula se prije neg Äa sam uspil bilo Äa pitat.
- Makni se da projdem. – baba je proletila pokraj mene i odgurnula me da sam skoro pal preko deda.
UÅ¡la je, vrata su se zatvorila, a u Äekaoni je opet nastal muk.
- Voj ni vrag ni. Jeste vidili kako je utrÄala unutra? Kej da ima trideset godin, a ne Å¡ezdeset i ku ... A Äa je tebi s tim prstom?
- Pogodilo me dorvo.
- Pa Äa si delal?
- Cipal sam drva.
- Pa kako baš u taj prst?
- Tako je odletilo, jebeš mu mater.
- Pa jel slomilo Äa?
- A malo je kože skinulo, do kosti.
- U jebemti. A jel boli?
- Boli u piÄku materinu. Dobro Äa sam odma zamotal da nis iskrvaril.
- Da ni kakva Å¡pranja ostala unutri?
- A nek ide u lizalica ako je. Izvadiće je.
- ÄŒa ćeÅ¡ ako ti prst odsiÄedu? Jel moreÅ¡ micat Å¡njim?
- Odsićedu lizalica. Da ne bi! Pa nis ga na cirkularu fraknul!
- ÄŒa znaÅ¡. VidiÅ¡ da u voj modernoj medicini sve siÄedu. Onda ti stavidu protezu. Samo zato da ti moredu dobro naplatit.
- Nek odsiÄe sebi Äa oće. Meni neće niÅ¡ sić.
- Valja neće. Mom kumu nisu tili sašit prst nazada kada ga je fraknul na cirkularu.
- Pa zaÄ nisu? - Rekal je doktor da mu je joÅ¡ sedam ostalo i da mu je to dosta za no Äim se bavi.
- A Äa dela?
- Pili drva po selu, jel ÄujeÅ¡?
- A Äa je napravil?
- A Äa bi.. taman je pogljedal u gazdaricu Äa je izaÅ¡la s rakijom, gurnul je ruku malo dalje i baÅ¡ dobro... uzel je nož i odsikal ono prsta Äa je visilo na malo kože. Va žena se onesvistila kad je vidila. I tako je otiÅ¡al doktoru. Onda mu je ovaj rekal da je lud i da veće budale u životu ni vidil. Hehehe...
(ceril se kej da mu je kum najveći ratni heroj, i usput gledal kakov efekt na nas izaziva ta priÄa)
- Onda ga je kum pital jel more to saÅ¡it nazada il ne, da ga ne zajebava tuote jer ima joÅ¡ Å¡est metri za ispilit. Onda mu je doktor rekal to Äa mu je rekal. Zamotal mu prst, inekciju mu ni mogal dat jer je vaj lasnul već Äetire pive prije neg Äa je prst odsikal.
- Pa kako je onda, Äa je napravil?
- NiÅ¡, otiÅ¡al je na joÅ¡ jednu pivu u birtiju i vratil se ispiilit Äa je ostalo.
- A svašta. Kakov je to doktor?
- Opće prakse. Samo takovi ti dolaze na selo, kej da ne znaš. Neće nam kirurga valja poslat?
Možda bi se diskusija i nastavila, al su se otvorila vrata i na njimi se pojavila sestra. Ispraćala je babu van.
- Fala vam lipo doktore, kako ste mi pomogli, aj nek je i knami došal neki ki zna svoj posal. Baš vam fala. Baš smo se lipo nadivanili! Buog! -Tepala je baba nekom iza vrat.
- Ajte bog – reÄe sestra, službeno nasmijana. - Izvin'te, ja bih trebao samo recept podignut... –uvatil sam priliku.
- Mladi gospodine, ne možete preko reda. Ovi su ljudi ovdje bolesni i Äekaju već od jutra...
- Tako je. ja Äekam od 6 ujutro!
- Nego Äa! Ja sam tuote od osam pa joÅ¡ nis stigla na red!
Kej da sam takal med ose. Okrenul sam se opet sestri, a ona me doÄekala:
- Uostalom, sad je pauza. - I zatvorila mi vrata pred nosom.
A tamo je lipo pisalo pauza od 11:30 – 12:00.
- E va današnja omladina... -opet se javil naj vridnjak – to se uvik nekamo žuri. Tako sam se i ja žuril pa sam najebal.
- A sinko Äa se tebi desilo? – pitala je jedna od 25 bab iz Äekaone.
- E moja guospe... a Äa ni..
Jebemti pondiljak i Äekaonu i doktore i sve!
Dalje nis slušal. Izašal sam van i otišal pravo u apoteku. Uzel tablete za glavu (praška ni bilo) i požuril uplatit loto pa na pivu.
Jer ni piva slatka neki drugi dan koliko je slatka pondiljkom.
Pa dobro sad, ni baši ni subotom baš tako loša...
Izvor:Brinje
webmaster@nasa-lika.com
Forum
Pomoć
Traži
Prijava
Registracija
Tema: Prašak za glavu (Posjeta: 3734 )
