« : Ožujka 09, 2013, 21:31:31 »
U toku duge i hladne zime, omiljeno jelo starije LiÄana, bilo je kiseli ribani kupus, suvo svinjsko meso i debela liÄka slanina, sa krumpirom u cjelo
odnosno pod liÄka veÄera
kožom ili korom, a umjesto krumpira, kao prismoka, znala se poÄesto svariti i palenta - liÄka veÄera. Kupus i meso zvalo se liÄka veÄera zato Å¡to se uglavnom i pretežno spremalo za veÄeru, a rjeÄ‘e za užinu (ruÄak). LiÄka veÄera se pripremala u koliÄini prema broju ukućana.
Iz kace se izvadi kiseli kupus, zera se opere u mlakoj vodi, pogotovo ako „trevi" ili „divina" biti previÅ¡e ljut (kise'). Ako nije ljut onda se nama, meće u lonac. S poda (tavana) „slimi" se suÅ¡ena svinjetina (rebra, peÄenice, slanina od zakolja, drob, kobasice, kulen...) i metne u sud s vodom, da se zera pokiseli i opere od soli i ÄaÄ‘i, a more se zera i otkuvati (prokuvati), ako je previÅ¡e ÄaÄ‘avo i slano. Uzme se lonac i do polovine se natrpa kupusa, u sredinu lonca složi se suÅ¡eno meso do pod vr' lonca i potrpa kupusom. Nalije se vodom i metne kuvati na laganoj vatri. U drugi lonac (sud) metnu se dobro oprani krumpiri (kumpjeri) pod kožom, nalije ledenom vodom (vrućom vodom se krumpiri oÅ¡ure, pa se teže kuvaju). Kad se skuvaju, ocjedi se voda (kumpjeravica), vrate se zera na peć, da se osuÅ¡e i gule se. Kad se ogule onda se posole. LiÄani su kumpjeravicu koristili kod nazeba i prehlada, na naÄin da su se ljeÄili udisanjem pare (napariti). Kad je kupus i meso gotovo, iz lonca se sve istrese u neki sud. Kod starije LiÄana obiÄaj je bio da svako sebi kupus meće ili jedu svi zajedno iz jedne zdjele, a meso je svakom djelio domaćin - glava kuće, koga se i za ostale stvari sve pitalo. Ako kupusa i krumpira ostane, sutradan se podgrije i krumpir potpeÄe i Äeljad „užije". Znali su diÄaci ranije veÄerati i otići u prelo, pa kad se iz prela vrate, umorni gladni i ponekad zera „navrzni" (pripiti, supjani), najslaÄ‘e im je bilo „namaslaÄiti" se kupusa i mesa pri¬je spavanja. Kad se planinki žuri ili ukućani to požele, kiseli kupus se zna „povrigati" ili „poprigati" (pofrigati), a prismoka je bila obiÄna palenta, kukuruzovnica i sl. Tako pripremljen kupus joÅ¡ je ljepÅ¡i kad se u nj metne (natrpa) žmara (Ävaraka). Kiseli kupus se zna zauljiti i jesti, ka' salata, uz prÅ¡ut i kajganu ili neko drugo jelo.
Kad bi doša' prijatelj u kuću, domaćin bi zna' reći:
„Ajde ženo meni i mom pobratimu, uz ovu muÄenicu koju pijemo, da nas ne bi sruÅ¡ila, ispeci zera prÅ¡uta, pa uli 'edan nasad jaja i donesi kisela kupusa iz kace i zera zaulji, da nas razgaljuje..."
Kasnije su se ljepÅ¡e glavice kupusa sa boljijem listovima birale i metale kiseliti, radi pravljenja sarme. O kupusu i mesu u narodu nastale su mnoge pjesme, Å¡ale i anegdote. LiÄani, koji „odeÅ¡e" sa svojih ognjiÅ¡ta „trbuhom za kruhom" u svijet i u urbane sredine, ponesoÅ¡e ovo svoje nacionalno jelo i prireÄ‘uju ga Äesto u svojim domovima, a naroÄito na zaviÄajnim prelima, veÄerima i druženjima. Neka tako i ostane. Ipak je ovo jelo bilo najslaÄ‘e u zaviÄaju.
webmaster@nasa-lika.com
Forum
Pomoć
Traži
Prijava
Registracija
Tema: LiÄka VeÄera (Posjeta: 5230 )
