« Odgovori #3 : Ožujka 14, 2012, 23:30:05 »
Uvjek je zanimljivo nešto saznati, što je i istina.
Za onaj primjer gore iz Maribora postoji i policijski dokumenat pod brojem 2160. 8.3.1879, kde kaže, da je Nicolaus Tesla živeo neprijavljen u tadašnjoj Tegetthofstrasse (današnja Partizanska cesta u Mariboru). U baš na toj cesti bila je gostiona "pri veselem kmetu"....

(iz knjige Dana Mrkich-a)
Ali da idemo do naÅ¡eg Milana Vidmarja, koji je diplomirao u BeÄu. Sa novcem, kojeg je dobio sa igranjem Å¡aha u klubu, kupovao si je literaturu...
Putovao je u Ameriku već 1927. godine. Tad je tamo žive tri meseca i sreo Mihajla Pupina.
Vidmar kaže u svojim Spominima, Maribor 1964 za Pupina:
" Bez Pupina bi svet ne imao telefonskih razgovora na duge razdalje, barem ne u ono vreme. Bez Tesle ne bi bilo radia i telegrafije bez žice. Sigurno bi neko mnogo kasnije to izumio, ali Tesla je to uradio pre vremena.
Godine 1927 doživeo sam nepozano veće u družbi sa Mihajlom Pupinom.
Sada po 10 godina moram vidjet Teslo! Pupina neću vidjet nikad viÅ¡e. Umro je. Imao je ogroman ugled u druÅ¡tvu, i predsednjik Wilson ga je pitao za mnenje. Bio je bogat Äovjek, na Petoj Aveniji imao je raskoÅ¡an dom, a u Norfolku prekrasnu vilu.
Teslu sam si uvjek zamiÅ¡ljao kao umjetnika, kao pesnika, koji trpi, kad ustvarja. OdmiÄe se od sveta, novac mu je odvratan, ne voli odlikovanja, živi samo za svoje ideje, nije mu za raskoÅ¡je. Tako sam pred godinama zapisao u ljetnom poroÄilu zagrebaÄkog universiteta i sad me zaista interesira, dali sam pogreÅ¡io ili ne.
Nastanili su me u hotelu Commodore usred New Yorka.
Jugoslovanski konzul, Radoje Janković, je Vidmaru javio joÅ¡ isti dan, da ga Nikola Tesla vabi u hotel New Yorker, gde stanuje, na ruÄak sutra u dva Äasa.
Prije dogovorenog vremena bili su u sali Vidmar, drugi jugoslovanski delegat na konferenciji o energiji u New Yorku 1937, ing. JokÅ¡ić. ÄŒeÅ¡koslovaÄkog profesora, kojeg je isto Tesla pozvao na ruÄak, nije bilo od nikud. U dva Äasa su se prijavili ali Tesla jih je zamolio, da saÄekaju profesora. ÄŒekali su 15 minuta, pa pola sata...
Bilo je već tri Äasa, pa tri i petnajst. Niko nije viÅ¡e mislio na ruÄak svi na Teslu.
Nekako u pola Äetiri zagledao sam na drugoj strani sale Äudovito silhuetu. Visokog, izvanredno krivog starijeg gospona, ravnog kao sveÄa. Bio je Nikola Tesla. DoÅ¡ao je vidjet Å¡ta rade gosti, zbog Äega se tako polako sabiraju.Zaokrožili smo se oko njega. Odma so poÄeli razgovarati se sa njim.
Odma sam procjenio, da nisam uradio greške, kad sam ga prije par godina opisivao. Bio je još preprostiji nego sam mislio. Ima jo nepokvarenu zaupljivu dušu, koju je dobio od svoji starijih.
To je duša pesnika, trpina, duša idealista.
Već po par rijeÄi Tesla mu je potužio:" Mnogo sam pretrpeo, gospodin profesor. Ljudi su hudobni. Sa dinamitom su mi rasturili laboratoriju." Umuknuo je i gledao ispred sebe.
Pa posle: " Oko sedamsto petdeset tisuÄa dolara bilo je Å¡kode i joÅ¡ 250 tisuÄ dolara duga mi je preostalo. TeÅ¡ko sam odplaÄivao. Pa raditi nisam mogao viÅ¡e u laboratoriji..."
Posle zapita, kde mu je ÄeskoslovaÄki profesor. "Bila sva taÄno dogovorena. Sigurno se ljuti na mene. Ali ja nisam kriv..."
Na kraju Tesla video je, da moramo sami da sednemo kod mize. Odveo nas je u restauraciju...
Tamo smo saznali, da nas je neki gospodin Äekao viÅ¡e od sat i po i pre pet minuta otiÅ¡ao.
Razgovarali smo na materinom jeziku gostitelja.
Inženir Jokšić zamolio je Teslu za podsetnicu i kad ga je posle još zamolio, da mu je potpiše, Tesla je rekao:
"Vi ste Srb, gospodin Jokšić, potpisat ću vam u cirilici. Vi ste Slovenac, gospod profesor, jeli? Potpisat ću vam u latinici."
Posle sam ga pitao, zaÅ¡to nije branio svojih prava do telegrafijei telefonije bez žice, kad se je poÄeo sa tim okinÄavati Marvoni.
"Marconi je bio moj asistent. Znao je moje stvari temeljito. Dobro je znao, da je kompenziranje prijemnih krugova osnova svega prenosa znakova bez žice. Ovu osnovu postavio sam ja."
Malo se je zamislio, pa produžio:
"Kasnije je Marconi priÄao, da ne vjerujem u potpunu kompenzaciju i da je on dokazao praktiÄku moguÄnost."
Nasmijao se: "Potpune kompenzacije u stvari nije, je nijedna stvar na svetu nije potpuna i zbog toga i nijedna ideja nije potpuno uresniÄljiva. Moguće se je približiti kompenzaciji svakog prijemnog kruga. Danas ga kompenzuje svako dijete, ko traži na radiu svoju stanicu. To mi je bilo jasno i tada, u devetdesetim godinama."
Razburio se je," Svojih ideja nisam prijavljivao, jer sovražim patente. Zbog Äega patent, zbog Äega iskoriÅ¡tevalska prava? Svoja prava dao sam ÄoveÄanstvu, da so mu od koristi. Meni je dovoljno, da imam dobar laboratorij, strijehu i hranu. Novca ne trebam."
Tesla je bio prepriÄan da će doživjet
sto Äetrdeset godina i da se njegov poglavita rad tek poÄeo.
Pitam ga:" A šta vaše najnovije ideje?"
Tesla odgovara: "Prijenos energije bez žice je gotova stvar" kaže. "Ali je vama jasno, da je energijski prijenos bez žice kao novodobna artilerija? Svaka krogla, izstreljena iz topa, donosi uniÄujoću energiju. Zbo toga nove ideje zadaju mi teÅ¡ka vremena. Å ta će ÄoveÄanstvo uradits njima? druÅ¡tvo naroda bi jih moralo nadzirit. Ali Å¡ta se dogodilo: dozvolilo je napad Italijana na Abesiniju. To je sramota. Ne, ne, to druÅ¡tvo neće dobit moje artilerije!"
RuÄak se je vukao. Tesla nije niÅ¡ta jeo. A kad je doÅ¡lo na mizu rensko vino, izjavio je:"Pit ću sa vamo. Veseo sam, da smo dobre volje i da se volimo."
I stvarno je pio sa nama, ali ne vino. Dobio je litar iskuvanog mlijeka i polako ga zauživao.
"Zanate, pronaÅ¡ao sam, da mi je potrebno za život dnevno 1120 grama proteina. Zbog toga nabacam taÄnu koliÄinu zelenjave u lonac i kuvam taÄno deset minuta.Iscjedim sok i

. U podne popijem litru mlijeka, a uveÄe joÅ¡ litru. Tako konzumiram zajedno 1120 grama proteina. Druge hrane nit pijaÄe ne konzumiram, jer je ne trebam."
Bili smo dobre volje. I Tesla je bio dobre volje: "Sad ću dobit ogromna sredstva. Sagradit ću velik laboratorium. Radit ću. Što imam u glavi, dovršit ću."
A ja njemu: " Vi neÄete imat nikad veliko novca, i ako ćete ga dobit, pobjeći Äe vama..."
Na ovo Tesla se nasmije: " Pa jasno da će mi pobjeć, pa šta će radit kod mene...ali sada moram iti radit." Ustao je , svi smo ustali, stisnuli mu ruku. Čudoviti starac izginuo je u liftu.